Хлеб живота на трибини „Постојећи програм подршке и помоћи породицама оболелим од деменције“.

Objavljeno: 28 Oct 2018

Хлеб живота на трибини „Постојећи програм подршке и помоћи породицама оболелим од деменције“. width=

 У понедељак, 22.октобра у Скупштинској сали Градске општине Звездара одржана је трибина на тему „ Постојећи програм подршке и помоћи породицама оболелим од деменције“.

Трибина је наставак активности мреже социјалних партнера у оснивању, а коју за сада чине Волонетрски сервис Звездаре, ХХУ „Хлеб живота“ и Удружење „Окриље“, који имају искуство у непосредном раду са породицама лица оболелим од деменције.

Скуп је био намењен професионалцима који се баве проблемима деменције, оболелима и члановима њихових породица, удуржењима и свима који желе да се информишу о овој болести, симптомима, свакодневним проблемима и препрекама са којима се породице суочавају.

Активности неформалне мреже реализују се од 21.септембра у Волонтерском сервису Звездаре и „Хлебу живота“. На трибини су учествовали поред старијих суграђана са Звездаре и других београдских општина, представници преко 20 породица које имају члана оболелог од деменције, представници градских општина Звездара и Врачар, Геронтолошког друштва Србије, установа социјалне заштите: Градског центра за социјални рад у Београду- општинских одељења, Геронтолошког центра Београ, Прихватилишта за одрасла и стара лица, установа здравствене заштите: Института за ментално здравље, Градског завода за јавно здравље- Канцеларије за здравље старијих, и Завода за геронтологију и палијативно збрињавање, професори, асистенти и студенти: Филозофског факултета, Факултета политичких наука, Високе школе за социјали рад и Факултета за комуникацију и медије, Мреже „Хуманас“, Црвеног крста Београда и Србије, новинари и волонтери Волонтерског сервиса и „Хлеба живота“

.На трибини су говорили стручњаци који имају искуство у раду са старијим лицима, посебно са проблемима деменције, и то: др Бранкица Јанковић, проф др Александра Милићевић Калашић, др Драгана Трифуновић Балановић, Јасмина Тошић, др Ирена Џелетовић Милошевић, мр Надежда Сатарић, др Рада Поповић и мр Радмила Урошевић.

Најважнији закључци скупа (редослед њиховог навођења не значи степеновање њихове важности) су:

1. У свим срединама потребно је јачати све капацитете центара за социјални рад у заштити и надзору особа које болују од деменције.

2. Неопходно је системски решити хроничан проблем набавке пелена за оболеле које породице треба да добијају о трошку здравственог фонда,

3. Потребно је развијати на локалном нивоу сервисне услуге ( јавни и приватни сектор) као и моделе непосредне социјалне бриге неформалних помагача за социјално рањиве и маргинализоване појединце и породице као подршку у свакодневном функционисању, према моделу/примеру добре праксе Волонетрског сервиса Звездаре.

4. Потребно је јачати партнерства и мреже јавног, приватног и цивилног сектора као реалне ресурсе у унапређењу помоћи и подршке неговатељима- члановима породица оболелих од неког облика деменције како би превенирали или решавали синдром њиховог сагоревања.

5. Потребно је пројектовати програм континуираних едукација којима треба да буду обухваћена сва лица која долазе у контакт са оболелом особом чиме би се обезбедила подршка породицама али и превенција у раној доби и важно знање у препознавање раних и низа каснијих симптома деменције.

6. Постојање дневних боравака за дементне, којих сада нема - значајно помогли оболелима и очувању њихових капацитета али још више породицама које дуготрајно брину о њима.

7. Надлежна- Министарствo рада, запошљавања, борачке и социјалне заштите и Минстарство здравља, треба у својим стратешким документима посебну пажњу да посвете оболелим од деменције и њиховим породицама. Посебно је важна израда препорука и/или протокола о поступању волонтера/неформалних помагача у помоћи и подршци у кућним условима како би се дефинисао опис подршке и тиме објективни ризици за све учеснике овог процеса свели на минимум.

8. Посебно су важне ургентне процедуре у поступањима када стручни радници и/или волонтери евидентирају на трену дементне особе које живе саме без породичног старања.

9. Важно је развијати и направити регистар активних програма који су фокусирани на превентивне активности кроз програме активације, социјализације, развијања личних вештина и едукација чиме се на најбољи начин дугорочно превенира усамљеност, депресија и деменција чиме ће се постићи смањење притиска на социјалне и здравствене фондове. 10. Развијати групе помоћи и самопомоћи уз менторску подршку професионалаца који би развијали и пратили њихов рад.